Admir F. BEGANOVIĆ: Bošnjački korpus je posebna priča. Nakon „razumnog izvinjavanja“ što smo ostali živi krenuli Bošnjaci jedan na drugoga. Pa tako poneki „izolovani slučaj“ grize ruku koja ga je hranila a pomoći bratu nije grijeh. Ispadneš il' čovjek il' budala, ali važni su poeni za ahiret, i pozitivni i oni negativni, a ne vidimo ni jedne ni druge. Samo mislimo da smo u pravu dok nam i dalje neko osporava i ime i jezik i identitet.

Nakon šizofrene bh koalicije, (da ne pišem imena kad se zna ko su, zašto su i zbog čega su u tom ludom „kozaračkom kolu“), pokriveni političkom mimikrijom, osilili se i prijatelji i neprijatelji. Oni koji su do jučer igrali klisa na prostranim i prelijepim livadama nakon teškog rada i predugih rata sa diplomom magistara i doktora žurili su u zagrljaj svojih političkih šefova i mentora i, ljubeći ih tik pored usana, jasno stavljali do znanja da kad su mogli dušu prodati što ne bi i tijelo ako to šef naredi, zaklinjali se na spremnost da mogu krenuti u čerečenje Bosne. Kaže meni moj jaran, malo u šali a malo u „privali“: „Čuvaj se, sad su moji na vlasti i u vlasti“.

A opet jedan moj drugi jaran, čiju misao više poštujem mi veli da svaka „pametna vlast“ prvo hapsi novinare, pjesnike i studente jer su smetnja i konstantna opozicija. Ma šta će hapsiti? Nemaju razloga da hapse jer sve što pišem i kritikujem, džaba pišem, ne konta narod ili neće da skonta. Fino im se rahat patit', lijepo im kad gladuju, očarani vilama, švalerkama, automobilima svojih političkih lidera, svršavaju pred svaki prvi u mjesecu da li će doći „čiko za struju“ i isključiti im istu....

Moje pisanje očigledno nije „ljekovito“ za vid i sluh. Tako je to u mojoj Bosni.
Historijski osporavana sa različitim vjerskim energijama bila je „trn u oku“ mnogima. Od Konstantina Porfirogena je najstariji zapis o Bosni, nije ga teško naći i pročitati. U tom zapisu pomenu on Bosnu a ni na mapi nema današnjih država oko te iste Bosne. A opet, danas su te iste države „starije“ od Bosne. Može im se. Imaju sposobnije historičare, pravnike, političare...
Banovi, kraljevi, sultani, imperije, carstva... prolazili su kroz Bosnu i ostavljali trag.
Bosanska crkva je davno udarila temelje ali zašto niko ne pominje da su se njeni sljedbenici molili pet puta dnevno vodeći računa o svojoj čistoći i često padali na koljena. Ma.... to je za historičare, nije za novinare i treba ih hapsiti.

Al' moram se pitati zašto nekome smeta historijska činjenica i nepravda kada se god pomene Berlinski kongres???
A ovi naši šute....
Numizmatičarska zbirka političkih budala je u Bosni puna.

Ne znam da li mi je misao ezopovska ali sve mi liči na onu basnu kad je zeko ležao u travi i redom dolaze vuk, lisica, vepar i pitaju ga šta radi a on odgovara: Spremam se da vam jebem mater. Oni, naravno za njim, on u žbunje a iza žbunja lom. I na kraju izlazi medo i veli zeki: - Nije važna diploma zeko, važno je ko ti je mentor.

Ko je Bosnin mentor????
Ovi naši političari se ubiše pričajući da dokažu narodu da nemaju šta da kažu a narod vjeruje u to kazano bolje (preko)sutra.

Bošnjački korpus je posebna priča. Nakon „razumnog izvinjavanja“ što smo ostali živi krenuli Bošnjaci jedan na drugoga. Pa tako poneki „izolovani slučaj“ grize ruku koja ga je hranila a pomoći bratu nije grijeh. Ispadneš il' čovjek il' budala, ali važni su poeni za ahiret, i pozitivni i oni negativni, a ne vidimo ni jedne ni druge. Samo mislimo da smo u pravu dok nam i dalje neko osporava i ime i jezik i identitet.

Ima onih koji lažu za plaću. A ima i onih kojima možda možeš polomiti zube al' ne možeš kičmu.
Sigurno je u Bosni živjeti. Ova ubistva, pljačke eksplozije, reketiranja, krađe, iznude, dileri i kurve, oružje i droga koje uz malo napora i straha možeš lako nabaviti u Sarajevu sve je to „prolazna faza“. Počelo je od Daytona traje i danas....

Zar je toliko važno što možeš fasovati metak ako nekoga „krivo pogledaš“, zar je „dotle došlo“ da ako šetaš Vilsonovim sa djevojkom sa prvim mrakom možeš doživjeti „drumsko razbojništvo“ i odmah paničiti kako grad nije siguran, zar je za brigu ako kreneš na godišnji odmor moraš instalirati kamere i alarme u vlastitom stanu ili kući, zar je za osudu ako ti u „po bijela dana“ sa parkinga maznu auto, zar je za „crne hronike“ ako ti naplate kaznu što nisi vezan a ne smiju ni pogledati parkirani „džip“ pred ulazom u neku ustanovu, zar si smrtni neprijatelj ako pomeneš politička ubistva koja su „u fazi istrage“ i kupe prašinu, zar si za progona ako tražiš svoju DRŽAVU, jer ako je tražiš kršiš sporazume i ne možemo „tako u Evropu“.
Treba Stvoritelju padati na sedždu i zahvaljivati što nam je '92 dao Sefera.
Kukala nam majka ako se opet...
Svi bi se razbježali ili zaključali po trezorima.

A ja....
A bio bi pametniji. Javio bi se dobrovoljno iz Pariza razglednicom i slao pakete i poruke podrške u zagrljaju miss Bankoka na privremenom radu u Francuskoj, ili bi uglancao čizme i pušku i rek'o „pik, ovo je moj hotel“ ili bi opet, slutim, ko i prije....

Pratim slutnju a to nije zahvalno.
Kako god, gdje god da si ako si nosiš isti znak..... Made in Bosnia.