Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, u razgovoru za Anadoliju povodom prvih reakcija zvaničnika Srbije o rezoluciji o Srebrenici, rekla je da se ''Vlada Srbije ponaša kao da je njome zatečena, iako se već tri meseca znalo da je to u procesu''.

''Vlada Srbije se u prvoj reakciji, od ministra spoljnih poslova, ponašala kao zemlja koja nema nikakve veze sa tim što se tamo dešavalo i na neki način je dodatno degradirala Srbiju i njen položaj, odnosno stav u odnosu na ono što se dešavalo, odnosno na genocid u Srebrenici'', rekla je Biserko.

Komentirajući izjavu ministra vanjskih poslova Ivice Dačića da se u tekstu rezolucije dvadeset puta spominje riječ genocid, a jednom pomirenje te da Srbija podržava sankcionisanje ratnih zločina, ali da će se nakon detaljnog razmatranja teksta jasno odrediti, Biserko je rekla da to pokazuje da on ništa određeno nije htio reći o ovoj temi.

Nespremnost Vlade da se pozicionira u odnosu na zločin
''To samo pokazuje nespremnost ove Vlade da se pozicionira u odnosu na taj zločin kako se od nje očekuje i što je njena moralna obaveza pre svega. Ovo je način da se uspostavi neka moralna vertikala u zemlji u odnosu na ono što je počinila devedesetih godina'', istakla je Biserko.

Kako je navela, sada kada je rezolucija objavljena vidi se da, osim toga što se traži da se podstakne što više saznavanja o tom genocidu, ova rezolucija predstavlja i pokušaj međunarodne zajednice da pripremi buduće generacije na to kako da prepoznaju i spriječe tu vrstu stravičnih zločina.

''To je jedna opomena. Naravno da je genocid u Srebrenici u fokusu zato što je sada dvadesetogodišnjica, drugo zato što se to desilo na teritoriji Evrope i treće što Srbija do sada nije odgovorila nijednom od zahteva koji su stavljani pred nju. Pre svega, imamo presudu Međunarodnog suda pravde u kojoj se pominje da je Srbija odgovorna što nije sprečila taj genocid u Srebrenici'', navela je Biserko.

Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji navela je da postoji i rezolucija Evropskog parlamenta, gdje se traži da zemlje evropske zajednice 11. jul proglase kao Dan sjećanja na genocid u Srebrenici, te da su mnoge zemlje, koje nisu članice EU već usvojile takve slične rezolucije.

Ističući da je Srbija svojim negiranjem genocida u Srebrenici sebe stavila u poziciju da sada svi čekaju njen realan i dostojanstven odgovor na ovu rezoluciju, Biserko je kazala da se Vlada još uvijek koleba po tom pitanju, kao i po pitanju odlaska premijera Srbije Aleksandra Vučića u Potočare, na obilježavanje 20 godina, 11. jula.

Srbija treba uvažavati vrijednosti EU
''Njegov odlazak u Srebrenicu bi sigurno bio dobrodošao ukoliko je spreman da se izjasni oko ove rezolucije i ako bi bio spreman da odlaskom, na jedan način pokaže empatije za te žrtve i za sve ono što se dešavalo, kao i odgovornost Srbije za nesprečavanje toga. U tom slučaju bi bilo poželjno da Vučić ode tamo'', rekla je Biserko.

Biserko je dodala da politička elita u Srbiji, koja nije uspjela napraviti 'ratni bilans', ponaša se kao da se pitanje rezolucije ne dešava te da se nada da će to vremenom proći, ali da se naprotiv ''stvari ponovo vraćaju na dnevni red, prije svega zato što Evropska unija uspostavlja nekakav red unutar sebe''.

''Ova rezolucija je pokušaj da se nekako stvari zakucaju na pravi način i da se uspostavi realan odnos prema zločinima koji prete ne samo na ratištima, koja su u ovom momentu u toku, nego prosto to je jedna pretnja koja stoji nad čovečanstvom i nažalost, zbog tehnoloških dostignuća ti genocidi su vrlo mogući u vrlo kratkom periodu. U tom smislu Srbija, ako hoće da bude član EU, a to joj je zvanična politika, mora da se usmeri i ponaša kao neko ko uvažava te vrednosti i EU, ali i UN-a'', istakla je Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.